Пре 236 година, дакле 6. новембра 1787. године у Тршићу, надомак Лознице, рођен је највећи реформатор српског језика, писма и правописа Вук Стефановић Караџић.
У оквиру активности ,,Вуку у част“ ученици Издвојеног одељења у Луновом Селу подсетили су се најважнијих података из Вуковог живота и рада. Ове године обележавају се два значајна јубилеја у Вуковом раду. Прошло је 210 година од Вуковог одласка у Беч где је све почело. Подсећања ради, Вук је у Бечу упознао словеначког филолога Јернеја Копитара, на чији је подстицај почео да ради на реформи језика и сакупљању народних умотворина. Народна књижевност данас постоји захваљујући Вуку. Ове године навршава се 200 година од објављивања првих збирки народних епских песама. Ученици су читали одабране одломке из најпознатијих епских песама преткосовског, косовског и покосовског циклуса, као и песама које певају о ослобођењу Србије од Турака. Упознати су и са чињеницама важним за бележење епских песама од стране Вука.
Била је ово лепа прилика да укажемо на значај једне од највећих личности у српској култури. Неговањем Вуковог лика и дела он живи кроз младе нараштаје који не смеју
заборавити ово име и морају чувати свој језик и књижевност, јер тако чувају и свој идентитет.
Зорица Јевтовић