Ученица седмог разреда из Карана Катарина Петровић добитница је
прве награде на литерарном конкурсу који је поводом Светског дана вода
22. марта расиписало Јавно комунално предузеће „Водовод“ Ужице у
сарадњи са са Регионалним центром за професионални развој запослених
у образовању Ужице. На конкурсу под слоганом „Вода – вечно кружење“
учествовали су ученици ужичких основних школа.
ВОДА – ВЕЧНО КРУЖЕЊЕ
Кажу да је вода основа живота. Тако нас уче и ми им верујемо. Видимо да без
ње ништа друго не би постојало. Сваке године, када обележавамо Светски дан вода,
поновимо да је за раст и развој целе планете неопходна вода. То је наша истина, оно
што нас покреће. А природа је увек у покрету.
Снежне пахуљице и брда снега на планинама, зими, одушеве нас и доносе тако
потребну воду, коју трошимо у току целе године. Топло лето, без дашка ветра,
понекад, промени се брзо када наиђе тмурни облак, носећи пуно кише. Цвеће брже
цвета, ливаде се зелене, потоци постану бујице и тако из дана у дан, из године у
годину, вековима вода кружи. Како настаје киша, како настаје снег, разне временске
непогоде, град, урагани, цунами… све су то, с друге стране, питања која нас муче. Онда
се трудимо да схватимо – како то да то кружење воде доноси и муку са којом се људи у
свету сусрећу свакодневно. Они пате, док се други, у пустињама, моле за кишу.
Некада су људи мислили да киша може да се дозове. За наше поднебље биле су
карактеристичне додоле, које су предано кружиле и весело у врелим летњим данима
дозивале кишу, да би њиве биле полодне и родне, да би деца весело скакала по
барицама. То је био устаљен обред и сви су се томе радовали. Тада нису знали да је за
све одговорна атмосфера… У уџбенику лепо пише: приликом испаравања, вода из
течног агрегатног стања прелази у гасовито, па ће услед велике топлоте пасти киша, а
насупрот томе када је хладно, вода ће се претворити у кристале … када ћемо весело
чекати и радовати се првом снегу. То се подразмева.
Вода не може да стане. Она је увек ту и чини више од половине наше планете.
Али шта ће бити са нама, сада када је воде за пиће све мање, велико је питање. О томе
дискутују неки важни људи у свету и код нас, а ми верујемо да неко решење мора да се
нађе, јер је без воде немогуће живети. Нећемо је дозивати као додоле, али морамо да
поштујемо и себе и друге и боримо се за опстанак. Тако се и ми, у вечитом кругу
живота, можемо уписати на листу оних који су учинили нешто добро за своју планету.
Катарина Петровић