Download Freewww.bigtheme.net/joomla Joomla Templates Responsive

Ученица седмог разреда из Карана Катарина Петровић добитница је
прве награде на литерарном конкурсу који је поводом Светског дана вода
22. марта расиписало Јавно комунално предузеће „Водовод“ Ужице у
сарадњи са са Регионалним центром за професионални развој запослених
у образовању Ужице. На конкурсу под слоганом „Вода – вечно кружење“
учествовали су ученици ужичких основних школа.
ВОДА – ВЕЧНО КРУЖЕЊЕ

Кажу да је вода основа живота. Тако нас уче и ми им верујемо. Видимо да без
ње ништа друго не би постојало. Сваке године, када обележавамо Светски дан вода,
поновимо да је за раст и развој целе планете неопходна вода. То је наша истина, оно
што нас покреће. А природа је увек у покрету.
Снежне пахуљице и брда снега на планинама, зими, одушеве нас и доносе тако
потребну воду, коју трошимо у току целе године. Топло лето, без дашка ветра,
понекад, промени се брзо када наиђе тмурни облак, носећи пуно кише. Цвеће брже
цвета, ливаде се зелене, потоци постану бујице и тако из дана у дан, из године у
годину, вековима вода кружи. Како настаје киша, како настаје снег, разне временске
непогоде, град, урагани, цунами… све су то, с друге стране, питања која нас муче. Онда
се трудимо да схватимо – како то да то кружење воде доноси и муку са којом се људи у
свету сусрећу свакодневно. Они пате, док се други, у пустињама, моле за кишу.
Некада су људи мислили да киша може да се дозове. За наше поднебље биле су
карактеристичне додоле, које су предано кружиле и весело у врелим летњим данима
дозивале кишу, да би њиве биле полодне и родне, да би деца весело скакала по
барицама. То је био устаљен обред и сви су се томе радовали. Тада нису знали да је за
све одговорна атмосфера… У уџбенику лепо пише: приликом испаравања, вода из
течног агрегатног стања прелази у гасовито, па ће услед велике топлоте пасти киша, а
насупрот томе када је хладно, вода ће се претворити у кристале … када ћемо весело
чекати и радовати се првом снегу. То се подразмева.
Вода не може да стане. Она је увек ту и чини више од половине наше планете.
Али шта ће бити са нама, сада када је воде за пиће све мање, велико је питање. О томе
дискутују неки важни људи у свету и код нас, а ми верујемо да неко решење мора да се
нађе, јер је без воде немогуће живети. Нећемо је дозивати као додоле, али морамо да
поштујемо и себе и друге и боримо се за опстанак. Тако се и ми, у вечитом кругу
живота, можемо уписати на листу оних који су учинили нешто добро за своју планету.
Катарина Петровић