Манифестација ,,Михољски сусрети села“ ове године одржана је 25. септембра у Луновом Селу, у организацији Града Ужица под покровитељством Министарства за бригу о селу.
Сусрете је отворила градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић, а потом је уследио богат културно-уметнички програм уз учешће Етно секције Музичке школе ,,Војислав Лале Стефановић“, КУД-а ,,Наш завичај“, певачких група и трубача.
Као и претходне године, ученици су имали прилику да учествују у ликовном и литерарном конкурсу на тему ,,Поглед на мој завичај“. Ученици наше школе освојили су запажене резултате. У категорији млађих разреда на ликовном конкурсу прву награду добила је Нина Милићевић, ученица четвртог разреда у ИО Луново Село, а у категорији виших разреда Јанко Костић, ученик петог разреда у Карану. Похвалнице су добили ученици Дејан Петровић и Јована Антонијевић.
Прво место на литерарном конкурсу припало је Ани Милићевић, ученици осмог разреда у ИО Луново Село.
Свим ученицима честитамо и желимо пуно успеха у даљем раду!
Поглед на мој завичај
На брдовитом Балкану, у малој Србији, у срцу Лужничке долине простире се мој завичај, моје Луново Село. Завичај заузима посебно место у мом срцу и души. Смештен у мојим мислима, живи и траје, јер он није нешто пролазно. Нисам га бирала, већ сам га добила на рођењу. Чврсто га чувам и негујем, али и несебично делим са другима.
Кад погледам око себе, видимкако околна брда у крилу држе прекрасну долину. По брдима су расуте раскошне шуме и осунчани пашњаци. Уз звуке умилне песме птица њишу се крошње букових и церових шума. Пространи пашњаци прекривени су белим јагањцима, а често им друштво прави неки зечић или срна.
Када се сунце искраде из крошње прекрасних шума, онда обасја долину. У њој вредни домаћини негују своје њиве прекривене кукурузом, пшеницом и јечмом. Малињаке и пластенике поседује свако домаћинство. Поред породичних кућа , вредно се одржавају и старе трошне куће, које су остале од наших предака.
Три мала потока чине Лужницу, краљицу мог завичаја. Она неуморно тече и представља прави рај у врелим летњим данима. Док сам била мала, одлазила сам са баком и деком на реку да се купам.
И зими је мој крај прелеп. Кад падне снег, забеле се поља и кровови кућа. И тада почиње чаролија за децу. Лужничка долина има неколико низбрдица које су погодне за санкање. Сва деца из села се ту санкају. Сећање на те дане увек ми измами осмех на лицу. Успомене су непроцењиве.
Дочарати лепоту једног завичаја није лако јер та лепота не лежи у речима , већ у посебној прегради мог маленог покретача живота. Обилазећи нашу лепу земљу, многа места су ми привукла пажњу, али сваки повратак завичају, буди радост у мени. С поносом истичем да је најлепши.
