Дан школе је ове године посвећен Белој каранској цркви, важном религијском и културно- историјском споменику по коме је Каран широко познат и далеко чувен и, према мишљењу
познаваоца њене специфичности и важности, раван многим познатим светилиштима, како у Србији, тако и на европском тлу.
Поводом обележавања Дана школе организована је пригодна изложба с намером да се ученици подсете својих предака и одакле је кренула писменост у овом крају коју наша школа
баштини, настављајући просветни рад свештенства и мноштва претходних генерација учитеља и наставника. Изложбу је отворила директорка школе Вера Симић.
Наставник верске наставе Радослав Остојић у свом тексту о Белој каранској цркви осврнуо се на најважније чињенице везане за ову светињу:
БЕЛА ЦРКВА КАРАНСКА
Бела Црква Каранска: сведок вере, културе и историје нашег народа, ретко очуван споменик у западној Србији. Иконопис Беле Цркве датира из прве половине XIV века, у време Душана Немањића. Лепота фресака нимало не заостаје за немањићким задужбинама, и ако је ктитор (оснивач) мање познат жупан Петар Брајан, који није спадао у ред моћније властеле тог доба. Храм је посвећен Богородици Марији, празнику Благовести (7. април) дан када је Мрија прихватила да буде Богородица – мајка Спаситеља Исуса Христа. Због тога у храму имамо много фресака из живота Богородице. Иначе црква је подигнута на темељу још старије богомоље, а у дворишту се налазе споменици још из римског доба стари XVII-XVIII векова, који су сведок дуге историје овог краја. Од икона издваја се Богородица Тројеручица која је јединствена због начина на који је насликана, поготову је занимљива љубитељима и познаваоцима уметности из средњевековног сликарства.
Храм је осим успона Србије сведок тешких времена ропства, а поједина оштећења на иконопису то и сведоче. Наиме Срби у XVIII веку плашећи се турске одмазде беже из лужничке
жупе, што овак крај оставља пустим за дужи низ година. Срећом народ се опет овде насељава и Бела Црква је спашена, а живот се враћа у ова села. У порти цркве наилазимо на много
споменика, то су углавном споменици других ктитора, тј. особа које су после Петра Брајана чували и одржавали ову светињу кроз тешка времена. А истраживања показују да се гроб
главног ктитора жупана Брајана не налази овде. Али где? Немамо поуздана сведочанства о томе. Храм, као и све наше старе задужбине сведок су наше велике славе, али и ожиљака које као народ носимо кроз историју. Црква, као и остале задужбине дају наду да упркос искушењима и времену опстајемо, трајемо. Даје наду да народ који има овакве споменике вере и културе неће нестати. Споменика и храмова као Бела Црква мало има. Она показује ко смо били, како смо опстали и путоказ какви треба да будемо. Да чувамо нашу веру и културу, да се тиме поносимо, јер то једном народу даје сврху и смисао.
Поводом обележавања Дана школе за ученике од првог до осмог разреда организоване су спортске активности. Такође, ученици су, заједно са својим учитељицама и наставницама, у
оквиру пројекта „Уређујемо школски простор“, учествовали у засађивању цвећа чиме је улепшан амбијент школске зграде и дворишта.
Традиционално, настава је одржана заменом улога ученик-наставник.
2