Родио се у селу Мркоњић у Поповом Пољу 1610. године. Родитељи на крштењу дадоше детету име Стојан, а затим га научише вери Божијој. У жељи да га заштите од Турака и образују, родитељи га шаљу у манастир Завалу. Тамо остаје неко време, па онда прелази у манастир Тврдош и добија монашко име Василије.
На Преображење Господње 1638. године патријарх хиротониса Василија за епископа и постави га за митрополита требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Иако беше још млад, са непуних тридесет година, он би удостојен епископског чина, а постаће и митрополит источно-херцеговачки.
Настанио се у Горњи Острог у пећину подвижника Исаије и одатле управљаше митрополијом пуних 15 година. У Острогу он поче окупљати око себе и друге монахе и подвижнике и са њима обнови цркву Ваведења Пресвете Богородице. Нешто касније он подиже и украси и црквицу Часног и Животворног Крста у острошкој стени.
Предао је душу своју у руке Господа свог 1671. године у својој келији изнад острошке испоснице. Из стене поред које се упокојио, доцније је израсла једна винова лоза, иако у стени није било земље. У часу Светитељевог блаженог престављења келија се његова заблиста необичном и надземаљском светлошћу. Тело Светог Василија острошки монаси сахранише у гроб испод црквице Светог Ваведења Мајке Божје. На гробу се почеше дешавати многобројна чуда, која ни до данас у Острогу не престају. Његово свето тело, монаси положише у ковчег и пренесоше у храм Ваведења Пресвете Богородице, где оно и данас почива.
У дану славе имена и дела Василија Острошког своје учешће узели су и ученици Основне школе „Миодраг Миловановић Луне“, који ће песмом и казивањем стихова доказати да су верни чувари нашег културног и духовног блага.
Радош Батаковић
Никола Продановић
Марица Вукић