У школи у Луновом Селу , 21. октобра обележена је пета годишњица од
губитка ученице Иве Маринковић.
У знак сећања, пред муралом са Ивиним ликом, одржан је пригодан
програм у присуству чланова породице Маринковић, ученика, наставника и
мештана.
Присутнима су се обратиле Јелена Николић, директорка школе и Зорица
Јевтовић, наставница српског језика. Оне су истакле да је Ива била девојчица
која је пленила добротом, осмехом и нежношћу и да њен прерани одлазак
треба да нас зближи како бисмо успомену на Иву сачували кроз време.
Својим учешћем, писањем литерарних радова, рецитовањем, цртањем и
играњем, наши ученици дали су велики допринос очувању сећања.
Ученице Анђела Лазић, Сара Радуловић и Андреа Петровић писале су
литерарне радове инспирисане сећањем на заједничке тренутке, прожете
тугом и потребом да се изрази оно што је тешко изговорити.
Ученица Сара Васовић говорила је стихове Дисове песме ,,Можда спава“, а
Ивана Кукањац рецитовала је стихове из Змајеве збирке ,,Ђулићи увеоци“ ,
док су ученици из Луновог Села покушали цртежима да отргну Ивин лик од
заборава.
На крају су ученици, чланови Културно-уметничког друштва ,,Наш
завичај“, извели игре у Ивину част.
Ово тихо подсећање чини да је Ива и даље присутна у нашим мислима,
сећањима, речима, и то сећање не сме избледети, ваћ нас мора повезати и
враћати ономе што смо сви гајили према њој – љубави.
Зорица Јевтовић
