Иако су ове године у време обележавања Дана школе специфични услови одвијања наставе и рада, ученици и наставници су одлучили да на пригодан начин прославе датум који се односи на важан детаљ из живота народног хероја Миодрага Миловановића Луна, по коме школа носи име.
Скромно, али достајнствено и с поносом, како досадашања традиција налаже, треба поменути име славног хероја и одати примерену почаст његовом лику и делу. Неколико детаља баца светлост на догађаје који су допринели да се пронесе глас о његовој храбрости и одлучности у борби против непријатеља у којој је страдао у Другом светском рату.
Миодраг Луне Миловановић рођен је 12. фебруара 1921. године у Добродолу крај Ужица у тадашњој Краљевини СХС. Потицао је из сиромашне сеоске породице. Као ученик чувене Ужичке реалке, истицао се својим напредним идејама. Веома млад пришао је радничком покрету. Убрзо је постао члан СКОЈ-а, а пред рат члан Партије. Партизанску петокраку ставио је у лето 1941. године. У партизане је отишао из гимназијске клупе, као ученик осмог разреда. Познато је да је његово школовање било тешко, много теже него варошкој деци. Од села до Ужица има око 15 километара, па је Луне због тога целу недељу проводио у Ужицу, а кући је долазио само суботом. У гимназији је и добио надимак Луне.
Према сведочењима, Луне је био необично храбар и умешан у руковођењу и, иако врло млад, брзо је напредовао: од борца до заменика команданта прослављене Друге пролетерске бригаде. Славу његове бригаде и своје име пронео је многим нашим крајевима. Ратовао је у Србији, Санџаку, Далмацији, Босни и Херцеговини. Истицао се чудесним јунаштвом и подвизима, посебно на Мањачи, Ливну, Мостару и Сутјесци. Својом одважношћу, несебичношћу, дружељубљем, својом вером у победу и младалачким одушевљењем освајао је људе и био понос бораца Друге пролетерске.
Иначе, у априлу 1983. године установљен је Дан школе и од тада га Основна школа „Миодраг Миловановић Луне” прославља 27. априла, на дан када је херој смртно рањен, свршени гимназијалац и прослављени партизански командант, али и писац „Недовршеног дневника”.
Иако спречени да се свечано окупе на традиционалној манифестацији достојној имена нашег народног хероја, ученици и наставници одају дужну почаст у ситуацији која дозвољава скроман, али не мање значајан омаж Луну. Исказујући своју креативност ученике су инспирисале теме из школског и породичног живота.
