Каранско јеванђеље очима најмлађих преписивача

 

Поводом обележавања Светског дана књиге и ауторских права, од 24. до 26. априла, у нашој школи, реализована је едукативно-креативна радионица за заинтересоване ученике старијих разреда на часовима Библиотечке секције. На самом почетку радионице ученици су се упознали са тим од када се слави овај дан, зашто и у чију част. Посебно их је заинтересовало шта то значи „ауторско право“. Након тога, заједно смо се подсетили да смо претходне године славили велики јубилеј, односно сто осамдесет година од доласка првог учитеља у наше крајеве и тога да је то представљало огроман корак у развоју писмености. Њихову машту заголицала су питања: Да ли је то био и почетак писмености у овим крајевима? Да ли је могуће да пре тога, у овим крајевима, није било образованих људи? Ако их је било, ко су они? Да ли су писали књиге? Одлутали су у прошла времена захваљујући и сећању на манифестацију Витешки дан у Карану. Током разговора, истакнут је значај улоге цркви и манастира у средњем веку, а посебно значај наше Беле цркве каранске, православног храма и првог просветног и културног центра, за овај крај. Подсетили смо се да је цркву подигао жупан Петар Брајан у првоj половини XIV века. За ученике је била непознаница да је у Белој цркви почетком седамнаестог века радила преписивачка школа. Да би схватили значај тога, ученицима је презентован садржај кроз који су формирали појам и улогу преписивачке школе у средњем веку. Уз помоћ речника, одвојено је значење речи преписивање данас и значење исте те речи пре пет-шест векова.
Потом смо поменули Мирослављево јеванђеље и дошли до срца радионице- Каранског јевађеља, најзначајније рукописне књиге седамнаестог века у српској култури.
Потпуна тишина наступила је када су угледали фотографију Каранског јевађеља. На лицима се очитавала неверица када су чули да је то дело настало у нашој Лужничкој долини, далеке 1608. године. Поменули смо име преписивача (поп Вук) и нагласили да је вредно памћења. Питање: „Зашто не идемо у цркву да видимо јеванђеље?“, било је одлична подлога за објашњење разлога премештања јеванђеља у манастир Никоље.Уследила су питања: Да ли поп Вук има ауторско право? Зашто сада, када нема опасности од ратних сукоба, не вратимо јеванђеље у Белу цркву? … Ова питања нису остала без одговора. Она су, уједно, показала да је циљ радионице постигнут.
У другом делу радионице вођен је разговор са ученицима о уметничкој вредности овог дела. Анализиране су колоне текста и орнаменти сликани црним мастилом, плавом и
црвеном бојом, као и остале боје које су коришћене (зелена, ружичаста, бела, злато и сребро). Након тога ученици су на свој начин „преписивали“ Каранско јеванђеље дајући му лични печат.
Школски библиотекар Слађана Марковић

Светски дан књиге сл.1 Светски дан књиге сл.2 Светски дан књиге сл.3 Светски дан књиге сл.4 Светски дан књиге сл.5