У сусрет летњим враголијама, али са одговорним понашањем

Светски дан животне средине ученици трећег разреда из Карана обележили су низом активности, како на часовима редовне наставе, тако и на часовима слободних активности. Одговорно понашање према природи у основи представља одговорно понашање према себи самима. Питање животне средине није само питање опстанка, већ и питање културе и неговање навика. Недостатак воде за пиће, употреба пластике, складиштење отпада су теме о којима се мора разговарати на сваком месту и увек. Ми, просветни радници, никада не смемо изгубити из вида да је размишљање о некој теми, а потом вођење расправе, почетак сваке активности.На тај начин „стварамо“ активне чланове друштва.

На самом почетку наглашено је да се овај дан слави од 1974. године. Није било потребно објашњавати зашто.

На часовима Природе и друштва направљен је историјски преглед нестанка шума са планете. Наглашено је да се на годишњем нивоу посече шума приближно површини Србије и да данас шуме покривају тек 1/5 копна. Недостак воде за пиће за 2/3 човечанства је податак који је искоришћен да се запитамо како бисмо могли штедети воду. А видели смо да можемо! Складиштење отпада је, такође, проблем о коме често само разговарамо, али практично не делујемо. Неговање навика уз стално подсећање о времену разградње појединих материјала мора дати резултате.

На часу Од играчке до рачунара ученици су у Paint програму представили „Муке Рака Кројача“, ако би живео данас. Неко је рекао да му његов кројачки занат не би много помогао, јер би се морао бавити рециклирањем, односно сечом метала и пластике, а не кројењем.За тај посао нема алат.

Часови Ликовне културе искоришћени су за  осликавање саксија за цвеће настале од старих грамофонских плоча. Том приликом смо нагласили да се таква пластика никада не разграђује у природи, а деца су увидела да употребна вредност плоча као материјала и те како постоји и након престанка првобитне намене.

На часовима математике бавили смо се рачунским прорачунима, јер бројеви говоре много, скоро као и слике. Пре решавања математичких враголија, ученицима је демонстриран однос воде у природи у намери да се запитају да ли се ишта може променити.

Флаша запремине од једног литра напуњена је водом. Ако она представља сву воду која постоји на Земљи, количина воде у чепу одговара количини слатке воде, а остатак у флаши количини слане воде. Тек једна капљица у том чепу одговара количини пијаће воде коју имамо на Земљи. Морамо је чувати као највеће благо.

Кроз вођени разговор који је почео питањем „Колико је стара ова вода?“ дошло се до закључка да је вода стара колико и сама планета, јер нема настајања и нестајања воде, она само кружи у природи и мења своје облике.

 

Час Слободних активности био је посвећен планирању летовања. То смо искористили и направили подсетник о томе колико је неким материјалима потребно за разградњу.

На крају трећег разреда, а на почетку лета, пожелесмо једни другима да уживамо у даровима природе и још једном нагласисмо: Природу нико не уништава осим човека! Будимо мудри!

4 6 7-1 10

 

Слађана Марковић