Дан словенске писмености, који се званично обележава од ове године и код нас, искористили смо да се још једном подсетимо наше прошлости и развоја писмености у нашим крајевима. Изучавањем прошлости, праћењем савремене уметности и уважавањем склоности трудимо се да изградимо добар темељ за даље стваралаштво.
На часовима Природе и друштва упознавали смо се са историјом Србије, а логичан след је био да та знања повежемо са историјом Лужничке долине, односно историјом наше светиње и преписивачком школом која је постојала у овим крајевима почетком седамнаестог века. Измештање у тај период било је као једна велика авантура.
На часу Ликовне културе упознали смо се са Каранским јеванђељем, рукописном књигом, која је настала у преписивачкој школи при Белој цркви каранској.
Ученици су „преписали“ део јеванђеља, упоређивали симболе слова са данашњим изгледом, разговарали о орнаменту и бојама које су заступљене.
Хамер су исекли на четири једнака дела и свака група имала је задатак да ослика свој део. У току рада вршила се анализа колона текста. Посебна пажња посветила се орнаменту. Ученици су сликали црним, плавим и црвеним мастилом, плавом и црвеном бојом, као и осталим бојама које су коришћене (зелена, ружичаста, бела, злато и сребро).
У складу са могућностима реализовали су самостално ликовне радове.
И за крај: дечији свет велика је тајна, већа и од тајне настанка Каранског јеванђеља.
Слађана Марковић