Библиотека – кутак где градимо мостове
У оквиру обележавања Дечје недеље, у школској библиотеци Основне школе „Миодраг Миловановић Луне“ у Карану, Луновом Селу и Рибашевини, за све предшколце и прваке, реализована је едукативно-креативна радионица „Библиотека – кутак где градимо мостове“.
Читање стихова са нашим првацима и прешколцима о бакама, декама, ујацима и теткама, послужило је као увод за разговор у коме су нам они, на свој начин, потврдили колико је важно развијати међугенерацијску сарадњу, али и наговестили да постоје ситуације са великим изазовима у тим односима. Из њиховог угла, ти изазови само јачају нераскидиве везе међу њима. Да емпатија и љубав постоје, показали су осмеси на разнеженим лицима и пажња приликом читања стихова. Помешана осећања изазвали су стихови Ј.Ј.Змаја.
„Бако, стара бако, бабушчице мила,
јеси л’ и ти кадгод мала, млада била?
Јеси л’ могла кадгод исправити леђа?
Је л’ и твоја коса била кадгод смеђа?
Је л’ и твоја хаља била кадгод кратка?
Је л’ и тебе когод звао: “Душо моја слатка”?
Је л’ и теби когод кадгод ‘ваку лутку дао?
Ваљда се скрхала, па ти је сад жао!
– Та зар мора, бако, остарети свако?-
Хоћу л’ и ја, бако, остарети тако?-
Морам ли зар и ја бити тако седа?
Тако смежурана, згурена и бледа?
Па зар томе нема баш никаква лека?
– Зар се то не може живети довека?“
А „највећу тишину“ изродише стихови Ратка Зврка…
„Ако сретнеш моју баку,
негдје саму на сокаку,
ти јој приђи срца лака,
као да је твоја бака….
Кроз рој кола и аута,
преведи је преко пута,
да у вреви бучног града,
моја бака не настрада“
Након тога, преселили смо се у свет бубамара, весника среће за оне који су далеко од нас, а које много волимо. Заједнички закључисмо да и бубамаре сигурно имају баке, деке, ујаке, ујне, тетке и тече, јер да их немају, не би биле тако паметне, лепе и добре.
Посматрајући наше најмлађе како стварају своје “бубамарице”, наметну се задатак за све нас, одрасле, а то је да их не „покваримо“.
Слађана Марковић, школски библиотекар